После летње паузе, распуста и првих припрема за школу, решили смо да протегнемо ноге негде на познатом терену. Нећете веровати, иако је највиша тачка на 295 мнм, иако је Милићево брдо и даље само брдо надомак града, прешли смо ми, у нетипичан јесењи дан (30 степени) више од 10 км (а можда и 15)!

Било је ту дечице у ранчевима на леђима родитеља, четворогодишњака који ни једног момента нису поставили питање „а јесмо стигли?“, свих узраста али и двоје тинејџера који су остали са нама све време.

И опет су нас дочекали наши Домаћини Управљачи https://glinara.rs/, и као и први пут испричали о птицама које се крију у рупицама на високим одсецима, поделили нам картице са цртежима главних станара Глинаре и почастили сокићима.

Након вееееееееликог круга, наша шетња је завршена у „грнчарској радионици“ коју смо сами осмислили! Било је већ 5 сати кад смо уморни, али радосни, силазили Деспотовачком улицом да сачекамо аутобус 32. за повратак у Град.
Осетили смо Глинару у сваком погледу. Следећи пут идемо на залазак сунца!